Niš, nekadašnji Naissus, bio je rodni grad cara Konstantina Velikog, koji je rođen oko 272. godine.
Kao prvi hrišćanski rimski car, napravio je istorijski preokret u zapadnoj civilizaciji – 313. godine je izdao Milanski edikt, kojim se hrišćanima garantovala sloboda veroispovesti.
Njegovo mesto porekla je i razlog zašto Niš nosi titulu „Carski grad“ – Konstantin je u rodnom gradu sagradio palatu i javne građevine, čime je Naissus pojačano urbanistički i istorijski oblikovan .
Danas gradeći trag njegove ostavštine:
Na mostu pored Tvrđave stoji moderni Spomenik caru Konstantinu, delo niškog vajara Mile Kočeva, otkriven 3. juna 2012. simbolično uz lik cara i hristov monogram, koji je, prema predanju, viđen na nebu pred Bitku na Milvijskom mostu.
U Parku Svetog Save, na raskršću Bulevara Nemanjića i Vizantijskog bulevara, izgrađen je i Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene, začet 1999, a postao je duhovni i kulturni centar Niša. U njemu se čuvaju mošti 14 velikih svetitelja, uključujući cara Konstantina i caricu Jelenu.
Na godišnji praznik grada – 3. juna – u ovom hramu služena je arhijerejska liturgija u prisustvu arhiepiskopa niškog, a litija se kreće centralnim ulicama Niša.
Niš ponosno neguje sećanje na cara Konstantina, čiji jubilej – 1700 godina od Milanskog edikta – podseća na značaj tog dokumenta i grada koji je oblikovao Evropu kroz veroispovest i kulturu.
