U bogatoj istoriji niškog zanatstva, posebno mesto zauzima kujundžijski zanat — umetnost izrade nakita i predmeta od plemenitih metala.
Među brojnim majstorima, jedan se izdvojio i ostao upamćen ne samo po svom umeću, već i po tome što je postao književni lik: Mane kujundžija, junak romana Zona Zamfirova Stevana Sremca.
Stevan Sremac, koji je krajem 19. veka boravio u Nišu kao profesor, u svom delu Zona Zamfirova opisuje ljubavnu priču između Maneta, vrednog kujundžije, i Zone, devojke iz ugledne porodice. Ova priča nije samo romantična fikcija; inspirisana je stvarnim ljudima i događajima iz niškog društva tog vremena. Manetov lik simbolizuje zanatlije koji su, svojim radom i umećem, doprinosili društvenom usponu i promenama u tadašnjem Nišu
Kujundžijski zanat je u Nišu imao duboke korene. Ulice poput Kazandžijskog sokačeta bile su centri zanatskog života, gde su se nalazile radionice kujundžija, kazandžija, jorgandžija i drugih majstora. Ove zanatske radnje nisu bile samo mesta proizvodnje, već i društveni centri gde su se razmenjivale priče, ideje i tradicija
Danas, iako je broj tradicionalnih kujundžija smanjen, sećanje na njihovu veštinu i doprinos kulturi Niša ostaje živo. Lik Maneta kujundžije i dalje inspiriše, podsećajući nas na vreme kada su zanati bili temelj društvenog života i identiteta grada.
